znaci starenja

 Biološki znaci starenja

 Biološko starenje (involutivne i degenerativne promene) nastaju na molekularnom nivou zbog poremećaja sinteze specificnih belančevina i promena na nivou gena što dovodi do promene strukture tkiva i organa. Ove strukturne promene dovode do gubitka funkcije organa i pojave znaka starenja organizma (od hroničnih obolenja, fizičkih znaka starenja kože i fizičkog spoljneg aspekta) do smrti kao finalnog procesa starenja. Biološko starenje se sinhrono događa na svim sistemima humanog i organima humanog organizma:
Involutivne promene na timusu počinju već u prvoj godini života i tokom života dovode do imunodeficijencije (poremećaj imunog odgovora) što rezultira pojavom sniženog imuniteta, malignih obolenja i izmenom (sniženje) otpornosti ka infekciji.

 Involutivne promene na epifizi dovode do sniženja sinteze melatonina, hormona koji ima udaljene efekte na ceo organizam (promena bioritma, nesanica, sniženje imuniteta, reproduktivnih funkcija i sklonosti ka kancerogenim obolenjima).

 Promene na koštano-zglobnom sistemu dovode degenerativnih obolenja kostiju i osteoporoze.

 Promene u hematopoeznom i kardiovaskularnom sistemu odnose se pre svega na promenu eritropoeze i sklonosti ka trombozama, embolijama, moždanim insultima, razvoju koronarne ateroskleroze i povećanjem rizika od pojave infarkta miokarda,
ali i hipertenzije.

 Promene funkcija respiratornih organa zasnivaju se na promeni strukture kapilara i elastičnosti vlakana na nivou alveola i smanjenju funkcije ventilacije pluća, razvoju emfizema i respiratorne insuficijencije.

 Involutivne promene organa za varenje evidentne su pre svega u usporavanju regeneracije sluznice i smanjenju tonusa tankog creva, što dovodi do funkcionalnih poremećaja varenja hrane. Starenjem se menja funkcija jetre, smanjuje protelitička, lipolitička i amilolitička aktivnost pankreasa. Povećava se sklonost ka stvaranju žučnih kamenaca zbog zastoja žuči, a snižava se peristaltika, motorna i sekretorna funkcija digestivnog trakta.

 Involutivne promene na urogenitalnom sistemu manifestuju se snižavanjem klirensa kreatinina i uree, kod muškaraca se razvija adenom prostate, zbog gubitka elastičnosti zidova mokrćne bešike dolazi do učestalih urinarnih infekcija i inkontinencije urina.

 Biološko starenje kože i njenih derivata pretstavlja vizuelno najdramaticniji aspekt starenja organizma. Koža gubi tonus, pojavljuju se bore, hiperpigmentacije i keratoze. Kosa gubi prirodni pigment, postaje seda, proređuje se, a nokti postaju krti, gube prozračnost i uobičajenu strukturu.

 Starenjem reproduktivnih organa kod oba pola dovodi do dramatičnih psihofizickih promena. Kod muškaraca se posle 50 godine smanjuje spermatogeneza, snižava nivo testosterone u cirkulaciji što dovodi do gubitka libida i često do impotencije. Glavni razlog impotencije u starijoj dobi lezi u razvoju aterosklerotičnih promena na arterijama i promena građe venskog sistema polnih organa. Andropauza ima značajne negativne efekte na ukupno psihičko zdravlje muškarca i razvoj depresije. Kod ženskog pola, nakon 50-te godine nastaje klimakterijum (ekvivalent andropauzi), menja se hormonski status što dovodi do atrofičkih promena na sluznici genitalnog trakta. Psihički se manifestuje promenama raspolozenja, čestom razdrazljivošću i depresijom.

 Biološkim starenjem endokrinog sistema nastaju promene u lučenju hormona kod oba pola i mnogobrojni efekti na organizam, najčešce poremecaj glikoregulacije i nastanak dijabetes melitusa.

 Biološko starenje čulnih organa: s godinama se značajno degenertaivno menjaju strukture organa sluha i vida što rezultira gubitkom sluha u većoj ili manjoj meri.
Na organima vida menja se oštrina vida i sposobnost akomodacije, razvija se katarakta, glaukom, degeneracija makule retine. Senzorni organi starenjem gube svoje osnovne funkcije: menja se čulo ukusa, mirisa, smanjuju se sposobnosti taktilne i somatske osetljivosti.

 U starijoj životnoj dobi struktura ćelija nervnog sistema se menja tako što dolazi do degenerativnih obolenja (Parkinsonova bolest, Alzhajmer, demencija, slabija memorija). Značajne su izmene u sferi psihičkih promena i promena karaktera: smanjenje tolerancije, adaptacije na promene u socijalnom okruzenju, sklonost ka agresivnom ili depresivnom raspolozenja. Razvojem senilnosti, snižavaju se intelektualne sposobnosti do personalnih promena kao što su nesposobnost pisanja, čitanja i pamćenja.

 Psihološke karakteristike starenja

 Biološka starost, ma kako bila neminovna, dovodi do ozbiljnih personalnih promena individue i često do gubitka intelektualnih funkcija i generalno samopouzdanja. Promene su u u oblasti emotivne sfere (osećaj razočaranja i negativnog životnog bilansa, usamljivanje i gubitak socijalnog statusa), gubitka fizičke privlačnosti i često teških gubitaka autoriteta u porodici ili okolini. Menja se sfera interesovanja, akcenat se prenosi na sopstveni unutrašnji svet, smanjuje se kontrola nad sopstvenim reakcijama, javlja se otpor ka promenama, strah od smrti. Donose se često negativni životni bilansi, koji vode ka osećanju depresije sa suicidalnim idejama.

 Psihološke karakteristike starenja, kao prateći segment biološkog starenja su poseban segment regenerativne medicine i razvoja procedura i preparata koji bi trebalo odloži biološko starenje.

 Koji je mehanizam dejstva peptidnih bioregulatora u ubrzanju procesa regeneracije na ćelijskom nivou?

 Svaka ćelija organizma sastoji se od jedra i mitohondrija uz veliki broj drugih elemenata. U jedru je genetski zapis – informacija, zadužena za sve fundamentalne procese tokom čitavog života čoveka.

 DNK, nosilac svih naslednih faktora, tokom života trpi određene promene. Na primer negativni faktori koji deluju na organizam čoveka dovode do udvajanja DNK i niza reakcija koji se odražavaju na sintezu ćelijskih belančevina, narušava se proces stvaranja, razvoja i regeneracije ćelija. Nastaje "začaran krug". Upravo to je bio motiv naučnika da razvije metodu dejstva na regulaciju sinteze belančevina u celiji.

 Peptidni bioregulatori aktivišu DNK u ćeliji, za koju su specificni i štite ćeliju svodeći na minimum negativne faktore koji je ugrožavaju. Na taj način specificni kratki lanci peptida različitog sastava aminokiselina imaju sposobnost ne samo zaštite DNK i strukture ćelije nego i normalizuje i ubrzavaju proces regeneracije tkiva i organa stimulišući unutrašnje rezerve tkiva i optimizacije svih osnovnih funkcija organa u organizmu. Ovim se ne samo deluje profilaktički i čuva zdravlje već i vraća biološki sat unazad!

 Zahvaljujuci dugogodišnjim istrazivanjima, eksperimentalnim i kliničkim, peptidni bioregulatori su postali dostupni, njihova je efikasnost dokazana, a bezbednost u potpunosti potvrđena. Tokom godina su više hiljada ljudi, uspešno primenjujuci ove preparate sačuvali zdravlje i osećaju se mladim u različitim starosnim dobima. Zahvaljujuci otsustvu kontraindikacija i dostupnosti preparata bez recepta lekara, pojavio se nov način ne samo osećati se zdravim već to i biti.