PEPTIDI

LEK ZA 21. VEK

Fiksni telefon 011 3373 542
 Mobilni telefon 066 8874 960

ISTRAŽIVALI SMO ZA VAS - MEHANIZMI AUTOFAGIJE

Šta je autofagija i da li je ona dobra za nas?

Prema Wikipediji autofagija ili autofagocitoza je prirodni regulisani destruktivni mehanizam tokom koga se razgrađuju nepotrebne ili nefunkcionalne ćelijske komponente. Šta to zapravo znači? Uzevši u obzir da je autofagija nastala od grčke složenice, koja bi u bukvalnom prevodu značila “jesti samog sebe”, dolazimo da zaključka je u pitanju proces razgradnje unutar našeg organizma. Proces autofagije se najbolje aktivira u toku svojevrsnog posta i u periodima gladovanja, čime omogućava organizmu da preživi stvarajući energiju reciklažom. Ćelije se ponašaju gotovo kao ljudi: pakuju otpad u specijalne “kese”, autofagozome, koje se zatim transportuju u lizozomne “kontejnere”, gde se sve to uništava. Lizozomi se nalaze u ćelijama, zapravo su poput zeluca ćelije - oni sadrže enzime za varenje koji pomažu ćeliji da svari oštećeno tkivo, ostatke hrane, bakterije, viruse, čak i tumorne ćelije, i tako otpatke proteina pretvara u aminokiseline. Tokom posta, nivo glukoze u krvi opada, a samim tim se i produkcija insulina koji isporučuje glukozu tkivima tela usporava. Za ljudsko telo to znači da se snabdevanjem hranljivim materijama zaustavlja, što znači da počinje proizvodnja glukagona, čija je ključna funkcija stimulacija autofagije. To je odbrambena reakcija tela zasnovana na korišćenju ćelija na kraju života kako bi dobila hranu.

Dakle, autofagija je i više nego korisna za nas. Tokom nametnutog stresa (gladovanja) ćelije vrše selektivan proces u organizmu, uklanjajući ostećene proteine samo tamo gde postoje ili gde je prevelika akulumacija. Samim tim autofagija neće pojesti naše mišiće, već će izvšiti ispravku onih proteina ćelija koje imaju oštećen DNK ili su stari proteini. Drugim rečima, u slučaju nepravilnosti proteina na našem DNK, telo proizvodi novi protein u skladu sa zapisom iz našeg DNK. To je zapravo proces obnove i ispravljanja grešaka i upravo je to princip autofagije koju je dokazao dr Jošinori. Dr Jošinori Osumi je specijalista ćelijske biologije, koji je 3.oktobra 2016 dobio Nobelovu nagradu iz oblasti medicine i fiziologije. Zapravo, pozitivni efekti posta su poznati od davnina. Ukoliko vratimo vreme unazad videćete da Biblija opisuje 40-dnevni post Isusa i Mojsija, dok su u Persiji ljudi morali da odbijaju hranu 50 dana. Čak i u islamu u vreme Ramazana postavlja se ograničenje konzumiranja hrane i pića. Herodot je napisao da su Egipćani 3 dana svakog meseca postili zbog sistematskog oporavka. Sokrat, Platon, Milton, Njutn, Tolstoj - svi oni su redovno postili. Što se tiče same autofagije, njen fenomen je otkrio belgijski naučnik Kristijan de Duve još 50-tih godina prošlog veka - opisavši lizozome, koji pomoću odgovarajućih enzima sistemski razgrađuju suvišne komponenete . Ali naučnici i dalje nisu mogli da razumeju komplikovanost mehanizma autofagije. Devedesetih, Osumi je to uradio - dok je sprovodio svoje eksperimente, otkrio je gene koji su odgovorni za autofagiju i takvi geni se nalaze u mnogim živim bićima, uključujući i ljude.

Mnogi naučnici smatraju da bi autofagija mogla da nas štiti od nastanka tumora - ono što je sigurno je da njen efekat zavisi od tipa ćelije, vrste organizma i prirode tumora. Autofagija donosi mnoge blagodeti po naš organizam i zdravlje uopšte:

* Štiti nervni sistem i podstiče razvoj moždanih ćelija - poboljšava kognitivne funkcije, strukturu mozga i neuroplastičnost;

* Poboljšava i jača imuni sistem eliminisanjem patogena - dolazi do detoksikacije organizma;

* Pruža zaštitu od šećernih i kardiovaskularnih bolesti;* Obezbeđuje gradivne materijale i energiju za ćelije;

* Eliminiše viruse i bakterije iz organizma;

* Sprečava oštećenje zdravih tkiva - razgrađuju se samo stari ili oštećeni proteini.

Nauka poznaje 3 vrste autofagije:

* Makroautogafija

* Mikroautofagija

* Zaštitna autofagija.

Ona o kojoj mi danas govorimo i koja se najčešće spominje u procesu ozdravljenja i principa “gladovanja” je makroautofagija.

 

Kako pokrenuti proces autofagije i kako ona utiče na naše ćelije?

Ranije smo već napomenuli da je najjači okidač da pokretanje autofagije post. Istraživajući principe i vrste autogafije došli smo do zaključka da je najbolji takozvani isprekidani post. Princip je vrlo jednostavan - prekidate unos hrane određeni vremenski period u toku dana. Nailazili smo na tuđe preporuke ili iskustva gde navode da se u periodu posta ne unosi čak i tečnost. Smatramo to vrlo pogrešnim, a objasnićemo i zašto. Postoje opšte smernice koje navode da je za prosečnu osobu post po principu 16/8 (16 sati gladovanja i 8 sati ishrane) sasvim dovoljan za pokretanje autofagije. Dakle, vi možete sebi i svom tempu prilagoditi tih 8 sati u kojima su dozvoljeni obroci, dok u ostalih 16 sati ne unosite ništa. Čak i ako poštujete opšte pravilo “spavanje 8 sati dnevno”, ostalih 8 sati (do 16) je zaista restriktivno ostaviti bez tečnosti. Setite se preporuke svetskih zdravstvenih organizacija da je metabolizam najbolje probuditi ujutru čašom mlake vode i par kapi limuna, dok čaša vode pred spavanje pomaže u poboljšanju cirkulacije. Voda je izvor života i pomaže u izbacivanju toksina. Ukoliko ste navikli na kasne večere ili uzimanje grickalica u večernjim satima, kroz proces autofagije sve to zamenite čašom vode, limunade ili šoljicom čaja i tako ćete sebi olakšati potrebu za hranu. Iz našeg ličnog iskustva možemo garantovati da je prvih dan - dva teško, vrlo brzo se organizam navikne na nametnute restrikcije i u kratkom vremenskom periodu ćete osetiti promene. Za 2 nedelje (koliko unazad smo krenuli sa ovom vrstom posta) primetili smo da su nam se dnevni obroci količinski smanjili, a čak je i potreba za večerom potpuno nestala; osetili smo veliki priliv energije i motivacije, koža lica je blistavija, čistija, raspoloženje uvek pozitivno, a čak su i kilogrami krenuli na dole.

Međutim, moramo vam skrenuti pažnju na par stvari:

* Ukoliko koristite određene lekove za kontrolu vašeg zdravlja, pre započinjanja posta najbolje je posavetovati se sa lekarom koji vodi vašu istoriju bolesti. Benefiti od autofagije su zaiste velike i vrlo brzo uočljive, ali kombinacija jakih lekova i dugotrajnog posta može napraviti kontaefekte po vaše zdravlje.

* U mnogim našim tekstovima vam skrećemo pažnju na važnost bavljenja fizičkom aktivnošću. Savremeno doba nas je u velikoj meri prikovalo ispred računara ili televizora čime ugrožavamo zdravlje. Kada je u pitanju autofagija, dopustite organizmu da se prvenstveno navikne na novi ritam i način ishrane i kasnije postepeno uvodite sporstke aktivnosti i nikako u vremenskom periodu posta. Kao što je Hipokrat govorio “Nagle promene uvek su opasne. Svaka preteranost protivna je prirodi.”.

* U proces autofagije morate krenuti iz vaših ličnih želja i uvek se krećite u granicama onoga što vama prija. Zapamtite da ništa nije obavezno i ništa ne treba raditi ubrzano. Postepeno možete povećavati periode posta ukoliko osećate da to možete i da vam to prija. Ali prevashodno morate odlučiti koji su vaši ciljevi - da li detoksikacija tela, gubljenje kilograma, regulisanje zdravstvenog stanje,... U proseku vam treba 8-12 sati da sagorite sve ugljene hidrate koji se konzumiranju tokom dana i čuvaju u obliku glikogena. Tek nakon toga počinje autofagni proces. To znači da za pravilan post treba najmanje 12 sati. U tom smislu lične granice ne moraju biti drastično pomerene.

* Post morate prekinuti ukoliko ste bolesni recimo od gripa ili neke druge prolazne bolesti. Takođe, post nikako nije dobar za decu ili trudnice jer se njihovo telo razvija.

* Primetili smo, u toku našeg istraživanja, da su mnogi pravili svoje rasporede posta i ishrane sa početnim satom ishrane u 11 sati ujutru i prekidom u 19h. Naša preporuka za vas je da prvi obrok bude ranije u toku dana - jer se geni za probavu akriviraju ranije u toku dana, dok geni za obnavljanje noću. Kada jedemo uveče poremetimo unutrašnji časovnik. Ujutru nemamo snage jer je nivo kortizona nizak, dok uveče nivo poraste, pa smo gladni i aktivni, ali telo treba da spava - što uključuje da ga ne smemo opterećivati dodatno hranom.

* Povedite računa o ishrani - hrana mora biti isbalansirana i puna hranljivih i zdravih namirnica. Voće i povrće unosite u što večim količinama. Meso, zbog načina kako se danas odgajaju životinje, je glavni izvor unošenja hormona, antibiotika i aditiva u ljudski organizam. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje je da konzumirate meso organskog porekla. Ugljene hidrate možete uzimati, ali su najbolji složeni ugljeni hidrati (hleb od celog zrna, raži, prija, pasulj, sočivo, pirinač, krompir i sl.). Industrijske šećere i veštačke zaslađivače izbegavajte, uvek je bolje uzimati šećere prirodnog porekla kao što su već pomenuto voće, suvo voće ili med. Vrsta hrane je bitna, ali vremenom će vam se i potreba za količinom smanjivati.

Ukratko, jedite 6-8 sati u toku dana, jedite više povrća i kvalitetnu hranu, gladujte ostatak dana, svaki drugi dan izbacite meso i masti, trenirajte i nemojte ostajati budni do kasno, već idite na spavanje ranije. Setite se, do pre 50-70 godina nije bilo sijalica i supermarketa pa su ljudi išli u krevet čim padne mrak i nisu imali na raspolaganju grickalice preko celog dana. Čovek bi jeo u određenom delu dana i ostatak dana bi spavao i bio gladan. Prirodno je bilo biti gladan veći deo dana. I nije prirodno biti budan duboko u noć i grickati. Veštački izvori svetlosti (sijalice, televizori, telefoni, televizori) utiču na ritam spavanja kod ljudi.

Priroda je mudro podarila ćelijama tako neverovatnu i korisnu sposobnost da izbace ono što im “izgleda” suvišno i štetno. Naučnici danas ovo otkriće koriste kako bi napravili nove lekove koji bi pomogli ovaj proces i pronašli lek za teške bolesti.

“Glad je moj prijatelj, glad čisti moje telo” - Frank Mateo, profesor biohemije